МИРОН ЖИРОШ

Шветлосц 1985


Перши нашо початки

Жителье Велького Kерестуpа 1744-1766.

Преучованє першого керестурскаго жительства од барз велького значеня. Накадзи дознаме мена и презвиска перших приселєнцох, годни зме одгандуц велї знaчни питаня, котри часто представяю камень шпотаня при утвердзованю нашого националного єства. Тиж вериме же ше вецей годно дознац и o местох зоз кoтpиx ше Русини (Рутени) приселєли на Косцелїско (до Кули), на Селище (локацию илеґалного присельованя) и на концу на терашню локацию Руского Керестура — од часу доставаня контракта o насельованю лустари Вельки Керестyр. Час присельoваня тиж може буц знaчни, бо ше годна спатриц миґрация (присельованє и одсельованє — велька рухомосц, та аж и блуканє), котра на одредзени способ указує о яким ше народзе бешедує нє лєм спрам вири и националносци, алє ше дозна и їх маєткови стан (економски обставини) y чаше насельованя южних крайох Угорскей — конкретно стредней Бачки.

Уж терашня документация з котpу розполагаме o присельованю Русинох до Керестура досц богата и вельо є обсяжнєйша од скорейшей з котру розполатали дотерашнї авторе напиcox o опомнутей материї. Розполагаме з вецей жридловима документами, a доступнєйша нам и богатша литература. O присельованю, окрем наших авторох:

Ґабра Костельника [1] , Онуфрия Тимка [2] , Якима Сабадоша [3] , Миxала Ковача [4] , др Мафтея Виная [5] , др Федора Лабаша [6] , др Якима Сеґедия [7] , Евґения Джунї [8] , Михала Черняка [9] , Янка Олеяра [10] , Любомира Медєша [11] , Николая Олеяра [12] — писали и Владимир Гнатюк [13] , др Славко Ґаврилович [14] , др Ян Сирацки [15] Ристо Еремич [16] , Ендре Сирмаи [17] и други. Анализованє фактох з котрима розполагаме годно нам дaц цалоснєйшу слику o присельованю Русинох и о їк числу перших двоx деценийох y Вельким Керестуре.

У Архиве Войводини y Сримских Карловцох нєдавно зме лренашли два пописи керестурсколо жительства. Перши представя попис за 1753. рок и ноши назву ,,Ново населєни маєтак Вельки Керестур" [18] и други представя попис за 1756/7. рок и ма нaзвy „Камерални маєток Керестур" [19] Tоти обидва списки барз драгоцини за спатранє нашей прешлосци. Вони, правда, нє даваю комплетни одвити на дзепоєдни питаня з нашей прешлосци, алє, як увидзиме, нєясносци досц пояшнюю, a тиж творя и нови дилeми o насельованю.


Обидва пренайдзени списки уж були преписани на машинки. Дзе ше находза ориґинали, затераз, нє знаме. Обидва пописи припадаю тагкволаней „Шмитовей збирки".


Ми мена и презвиска особох зозспискок препишеме по pуски, a y зaгpaдзeню охабиме ориґиналну назву. Пояшнєня котри ше одноша на список, з обгрунтованьом, напишеме на його концу у ориґиналу и у прекладу.

НОВОНАСЕЛЄНИ МАЄТОК ВЕЛЬКИ КЕРЕСТУР (1753) (Neo impopulata Possessio Nady Kerestur, 1753)

Оpос Янко, княз

(Orosz Janos) judex

Киш Биpо Андри, подкняз
(Kiss Biro Andreas) subjudex
Мункачи Михал, шлєбодняк (Munkacsi Mihaly) libertinus
Шанта Янко (Santa Janos)
   
5.
Чижмар Штефан

(Csizmadia Istvan)

Лyтeран Дюра (Lutteranus Gyorgy)
Рац Михал (Racz Mihaly)
Сабо Михал, церковнїк (Szabo Mihaly) aedituus Ecclesiae Unitae
МиклавШ Михал (Miklos Mihaly)
   
10.

Сабо Алeкса

(Szabo Alеха)

Салак Штефан
(Sza ak Istvan)
Гарди Лацко (Nardi Lacsko)
Хома Петро (Homma Peter)
Керакярто Янко, старши (Kerek Jarto Janos) senior
   
15.

Керeкярто Янко, младши

Kerek Jarto Janos) junior

Хома Андри

(Homma Andras)

Тот Лукач
(Toth Lukacs)
Гарди Алекса (Hardi Alexa)
Шугайда Штефан (Sohajda Stephanus)
   
20.

Венчелай Михал

(Venczelaj Michael)

Добрай Михал

(Dobraj Michael)

Варґа Дюра

(Varga Georgius)

Пап Штефан

(Paph Stephanus)
Пирмицки Янко (Pirmiczky Joannes)
   
25.

Югас Владислав

(Juhasz Ladislaus)

Югас Янко (Juhaz Joannes)
Попегай Андри (Popegaj Andreas)
Чизмар Янко (Csizmazia Joannes)
Гербус Василь (Bладислав) (Herbus Ladislaus)
   
30.

Пan Андри

(Pap Andreas)

Шугайда Михал (Sohajda Mizhael)
Оpoc Петро (Oros Petrus)
Бесерминї Янко (Besermenyi Joannes)
Мойчар Андри (Moicsar Andreas)
   
35.
Орос Андpи

(Oros Andreas)

Тот Грицо
(Toth Gregorius)
Пaпуґа Дюра
(Papuga Georgius)
Орос Александер (Oros Aleksader)
Бета (Бела?) Дюра (Beta (Bela?) Georgius)
   
40.

Орос Янко, стаpши

(Oros Joannes), senior

Орос Янко, младши

(Oros Joannes), junior

Пустовински Янко

(Pustovinski Joannes)

Оpос Микола

(Oros Nicolaus)

Киш Mихaл (Kiss Michael)
   
45.

Бабинчак Андри

(Babincsik Andreas)

Вереб Мафтей (Vereb Mathias)
Киpила Янко (Kirilla Joannes)
Франко Янко (Franko Joannes)
Орос Дюра (Oros Georgius)
   
50.
Голош Мафтей

(Hallos Mathias)

Рус Янко

(Rus Joannes)
Загата Вacиль(Владислав) (Zakata Ladislaus)

Такач Лаврент

(Takacs Laurentius)
Орос Штвфан (Oros Stephanus)
   
55.

Надь Mихал

(Nady Michael)
Орос Ферко (Oros Franciscus)
Орос Василь (Владислав) (Oros Ladislaus)
Вашаргелї Ферко

(Vasarhelyi Franciscus)

Тимуски Петpо (Timusky Petrus)
   
60.
Надь Андри (Nady Andreas)
   

 

<далєй>

[1] Ґ. Костельник: Значенє Керестура, Руски календар за 1925. рок, бок 58-72.

[2] О. Тимко: Насељеници Руског Крстурa и Куцуре, Зборник друштвених наука МС, 6p. 50, 1968. год., 129-142. a) История українских миґрацийох до югoславянских крайох, y рукопису.

[3] Я. Сабадош: Походзенє и приход Руснацох до Бачкей, Шветлосц, 1954, бок 193-205, 269-280. a) Порекло и досељавање Бачко-сремских Русина, y рукопису.

[4] М. Ковач: Рушме уж раз тот проблем отворено и темельно, Шветлосц 1954, число IV, бок 281-287.

[5] Др М. Винай: Кратки прегляд иcториї Русинох y Бачкей и Сриме, Руски народни календар за. 1947 рок, бок 33-45.

[6] Др Ф. Лабош: История Русинох Бачкей, Сриму и Славониї 1748-1918. Вуковар 1979. року.

[7] Др Я. Сеґеди: У краю своїх предкох, Християнский календар за 1977. рок, бок 35-117.

[8] Е. Джуня. 0 досељaвању првих Русина y Војводину и њиховом животу, Ґодишњак Историjскоґ друштва Војводине, 1952. c. 47-53.

[9] М. Черняк: Кратка сторія Русинох (Руснацох), Руски календар за 1921. рок, бок 12-22.

[10] Я. Олеяр: Моноґрафия Руского Керестура, Нова думка, Вуковар, 1982-1985, число 34-47.

[11] Л. Медєши: Число руского жительства y Войводини, Народни календа.р 1983, бок 43-55.

[12] Н. Олеяров: История русского народа, Н. Сад, шт. Нaтошевић, 1934, бок 158.

[13] В. Гнaтюк: Рускi оcелi в Бачцi. Запис Наукового Товариства ім. Шевченка, т. ХХІІ, к. 2, Львiв 1898.

[14] Др C. Ґавриловић: Русини y Бачкој и Сpемy од средние ХVІІІ до средние ХІХ века, Из историје војвођанских Русина, Сепарат из Ґодишњака Друштва историчара Војводине за 1977. год. H. Сад 1977.

[15] Ј. Сирацки: Словаци у Југoславији, Зборник др. наука МС, 6. 44, c. 5-22.

[16] Р. Јеремић: Бачки Руси (Рушнаци, Русини), Прилози Летопису МС, 1, 2, 1928. ст. 49-67.

[17] Е. Sziгmai: A bacsliai Ruszinok, Szeged, 1944, 1,

[18] Архив Војводине у Сремским Kaрловцимa, Шмитова збирка, Conscripuo 1ocorum... 1753, IX/12.

[19] Исте... 1756/57, Х/17.